SARAJEVO - Pripadnik organizacije Mlada Bosna Gavrilo Princip na današnji dan pre 99 godina, u Sarajevu je hicima iz pištolja izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika i nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Ubistvo Franca Ferdinanda poslužilo je Austro-Ugarskoj da optuži Srbiju da stoji iza atentata i započne Prvi svetski rat Na današnji dan, pre tačno 102 godine dogodio se atentat koji je zauvek promenio lice Evrope - pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip u Sarajevu je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprug
Atentát na Františka Ferdinanda d'Este, arcivévodu a následníka rakousko-uherského trůnu, byl spáchán 28. června 1914 v Sarajevu, hlavním městě Bosny a Hercegoviny.Během jízdy ulicemi města byl arcivévoda František Ferdinand napaden skupinou šesti atentátníků, jejichž vůdcem byl Danilo Ilić. František Ferdinand d'Este a jeho choť, Žofie Chotková, byli po. Gavrilo Princip (ćir. Гаврило Принцип, Obljaj, 25. 7. 1894. — Theresienstadt, 28. 4. 1918.), jugoslavenski nacionalist i revolucionar koji je izvršio atentat na prijestolonasljednika Austro-Ugarske Monarhije [[Franja Ferdinand|Franju Ferdinandа Gavrilo Princip, kao i ostali atentatori uhvaćeni su i suđeno im je u Sarajevu. Zbog toga što je bio malodoban, Gavrilo Princip nije osuđen na smrt, iako je umro za vrijeme izdržavanja kazne. Na suđenju su se držali hrabro i nisu pokazivali znake kajanja, a svoje nalogodavce nisu otkrili
Gavrilo Princip, bio je atentator na Franju Ferdinanda i pripadnik jugoslavenske organizacije Mlade Bosne. Mladi Srbin iz Bosne vođen idejom izdvajanja svih južnih Slavena iz Austro-Ugarske monarhije izvršio je atentat na Franju Ferdinanda, austro-ugarskog prijestolonasljednika, kad je ubijena i grofica Sofija, 28. lipnja 1914. godine u Sarajevu. Ovaj događaj, poznat kao Sarajevski atentat, uzrokovao je početak akcije protiv Srbije što je dovelo do Prvoga svjetskog rata,a kasnije i. Sarajevski atentat poslužio je kao povod za izbijanje Prvog svjetskog rata.Naime, Gavrilo Princip, član tajne organizacije Mlada Bosna koja je imala za cilj da putem buna, ustanaka i oružanih atentata zbaci kolonijalnu austrougarsku vlast u Bosni i Hercegovini, izvršio je atentat na austrougarskog prijestolonasljednika i nadvojvodu - Franju Ferdinanda i ciljajući generala Oskara. Sarajevski ili Vidovdanski atentat se dogodio 28. juna (15. juna po julijanskom kalendaru) 1914. godine u Sarajevu, (Bosni i Hercegovini) kada je Gavrilo Princip iz grupe od šestorice atentatora (petorice Srba i jednog bosanskog muslimana), članovi organizacije Mlada Bosna, kojima je koordinirao Danilo Ilić, ubili austrougarskog prestolonaslednika nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu. Mada se značajna većina historičara slaže da meci koje je Gavrilo Princip 28. juna 1914. ispalio na nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju nisu bili uzrocima izbijanja Prvog svjetskog rata, već prije iskre koje su pokrenule niz događaja koji su do njega doveli, ipak je krajnji ishod događaja koji se prije tačno 100 godina desio u Sarajevu bio razarajući
Princip uvježbavao pucanje, korištenje bombe i noža, a nakon što je obuka završena vratio se u Beograd. Dok je Gavrilo boravio u Sarajevu 1913. godine, Austrougarska je proglasila vanredno stanje, primjenjivala vojni zakon, preuzela kontrolu nad svim školama i zabranila sve sre kulturne organizacije Před 126 lety se ve vesnici Obljajo narodil Gavrilo Princip, který se zapsal do historie roku 1914 svým činem v Sarajevu, kde dvěma střelami zabil Františka Ferdinanda a jeho ženu Žofii, kteří zrovna v automobilu projížděli městem. Tímto výjimečným činem si chtěl mimo jiné Gavrilo Princip údajně kompenzovat svůj napoleonský komplex, kvůli kterému nebyl přijat. U kom istorijskom kontekstu treba da posmatramo događaje u vezi atentata u Sarajevu, kao i sam atentat? — Gavrilo Princip i njegovo delo bili su karakteristični, tipični izdanci tog doba — Princip je bio produkt epohe imperijalizma, odnosno borbe ugnjetavanih protiv te epohe.Princip je bio, kao što kaže prof. dr Miloš Ković, mnogo više Evropljanin, nego što je toga bio svestan
Gavrilo Princip je bio sri nacionalista i pripadnik organizacije Mlada Bosna, koji je 28. juna 1914. godine izvršio atentat na austrougarskog prijestolonasljednika Franju Ferdinanda u Sarajevu. [1] [2]Princip je rođen 25. jula 1894. godine u Bosanskom Grahovu, [3] kao četvrto od devetero djece. Gimnaziju je pohađao u Tuzli i Sarajevu [1], a 1912. godine, prilikom boravka u Beogradu. Organizacioni odbor Republike Sre za obeležavanje stotinu godina od početka Prvog svetskog rata, odlučio je danas da se u Istočnom Novom Sarajevu postavi spomenik Gavrilu Principu, identičan onome koji će biti postavljen u Beogradu, na Kalemegdanu. To je novinarima potvrdio načelnik. K rozpoutání prvního celosvětového konfliktu stačilo málo. V napjaté atmosféře roku 1914 mladý bosenskosrbský aktivista Gavrilo Princip v Sarajevu spáchal atentát na následníka rakouského trůnu Františka Ferdinanda d´Este, čímž roztočil válečné soukolí, které si vyžádalo přes 10 milionů mrtvých. Princip stále rozděluje historiky Na današnji dan 1914. dogodio se atentat koji je zauvek promenio lice Evrope - pripadnik Mlade Bosne, Gavrilo Princip u Sarajevu je ubio nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju. Mesec dana kasnije počeo je najveći vojni sukob koji je istorija do tada videla posle koga svet više nije bio isti
